Liga u kojoj se ne zna ko ispada i u koju niko neće

Premijer liga Bosne i Hercegovine u rukometu je jedno veoma čudno takmičenje, u kojem se najbolje vide svi problemi sporta u ovoj državi. 

Iako je takmičenje završeno krajem maja i dalje nije poznato koliko će timova ispasti iz lige. Prvo je bilo da će njih pet završiti u nižem rangu, pa je onda to smanjeno na tri i tako je bilo dok liga nije završena. Onda su opet počela prepucavanja ljudi u Rukometnom savezu Bosne i Hercegovine oko broja onih koji ispadaju i trenutno se i dalje ne zna da li će se Hercegovina i Iskra pridružiti Kaknju, Gradačcu i Bosni iz Visokog u nižim ligama. 

Ovakve stvari apsolutno nisu potrebne rukometu Bosne i Hercegovine, posebno u ovom momentu kada će prvi put imati predstavnika u grupnoj fazi nekog evropskog takmičenja. Tako će u oktobru i novembru u Ljubuški doći francuski Šamberi, Dinamo iz Bukurešta i Fuhse iz Berlina.

Reprezentacija je pod vođstvom Irfana Smajlagića pokazala da se može raditi kako treba na ovim prostorima i da se mogu ostvari sasvim pristojni rezultati u evropskim i svjetskim okvirima. Takođe je važno napomenuti da je Smajlagić odlučio da se vrati u Premijer ligu i vodiće ekipu Borca, što će sigurno biti veoma značajno za ovaj klub i njegove ambicije. 

Ipak vratimo se onome što je loše, a toga nažalost ima puno. Dok se čeka odluka čelnih ljudi iz Saveza najteže je rukovodstima Iskre i Hercegovine koji i dalje ne znaju da li će praviti tim za Premijer ligu ili rang niže, a igrači dobijaju ponude drugih klubova i odlaze. S druge strane pojavljuje se još jedan veliki problem.

Naime već tri kluba su iz Prve lige Republike Srpske odbila da se takmiče u Premijer ligi zbog nedostatka finansija. Posljednja je to uradila Derventa, koja je istakla da s povećanjem troškova jedva uspjevaju pokriti i sve potrebe u Prvoj ligi Republike Srpske. 

„Klub trenutno nema budžet i finansijska sredstva koji bi dozvolio da pozitivno odgovorimo na ovaj poziv i ponovo igramo u Premijer ligi BiH. Budžet sa kojim raspolažemo, usljed svih poskupljenja i povećanja troškova takmičenja, bez pomoći sponzora ne dozvoljava korektan nastup ni u Prvoj ligi Republike Srpske” – naveli su iz Dervente. 

I tako dok se klubovi bore da prežive i opstanu, glavni ljudi zaduženi za rukomet u Bosni i Hercegovini vode neke svoje lične imaginarne ratove i kako to obično bude, žrtve su svi oni okolo. Ranije je bilo mnogo problema oko reprezentacije, gdje su igrači odbijali da nastupaju, što zbog uslova, zbog selektora koji je obavljao funkciju u to vrijeme. 

Kako sve to utiče na klubove najbolje se vidi kada izađu u Evropu gdje su prethodne sezone veoma brzo ispadali i to s veoma ubjedljivim porazima. Kao obično ne treba puno pametovati oko nekih stvari kako ih popraviti, dosta je vidjeti zemlje iz regije. Klupski rukomet i dalje tu nije na fantastičnom nivou, ali se dobri rezultati znaju dogoditi i tu su primjeri Vardara, PPD Zagreba, Vojvodine rukometašica Budućnosti. 

“Stanje rukometa kod nas u Bosne i Hercegovini je generalno loše, i mislim da su svi toga svjesni, a pokazali smo da ima dosta kvaliteta u domaćem prvenstvu, ali nadam se da će sa uspjesima reprezentacije i ta situacija da se popravlja. Treba naravno podrška svi nivoa vlasti, da se ulaže malo više u rukomet i naravno da se više obrati pažnja na igrače generalno. To nije na nama, na nama je da radimo, treniramo i da se dokazujemo na terenu” – kazao je Vlado Draganić u intervjuu za MeridianSportBH. 

Nekada je dovoljno samo poslušati i one koji su tu, koji nastupaju u bosanskohercegovačkim klubovima. Prije svega konačno uspostaviti stabilan sistem u najjačem rangu gdje će se za početak znati koliko ekipa ispada na kraju, raditi na većoj promociji rukometa i privlačenju sponzora. Teško da ćete naći ozbiljnog sponzora kada se nekada na rezultate dugo čeka, što najjačeg ranga, što ovih nižih, a o statistici je izlišno i pričati. 

Piše: Dejan Jovićić