Utakmicom između Konahs Kija i Sarajeva, započeće nova kampanja bosanskohercegovačkih klubova u evropskim takmičenjima.

Kao što smo navikli, već godinama četiri ekipe iz Bosne i Hercegovine kreću u borbu za grupnu fazu jednog od dva UEFA-ina klupska takmičenja i kao što smo takođe navikli, niti jedna ekipa do grupne faze nikada ne stigne.

Iako je fudbal u Bosni i Hercegovini daleko od nekog ozbiljnog evropskog nivoa, potpuno je poražavajući podatak da se BiH nalazi u društvu još 13 asocijacija (neračunajući Lihtenštajn) koje nikada nisu imale predstavnika u grupnoj fazi jednog od dva UEFA klupska takmičenja. To su još: Island, Estonija, Litvanija, Crna Gora, Jermenija, Malta, Sjeverna Irska, Vels, Farska Ostrva, Gibraltar, Andora, San Marino i Kosovo.

Kao što se na prvu može zaključiti, u skoro svim navedenim državama klupski fudbal je pretežno amaterski. Većina igrača iz prvoligaških klubova, pored bavljenja fudbalom, radi još neki posao od kojeg zarađuje za život. Međutim, fudbal je najpopularniji sport na svijetu, iz godine u godinu se u svakoj državi ulaže sve više i više, pa nema sumnje da će i neki Island, Litvanija ili Jermenija biti uskoro prekriženi sa ove liste iznad, možda već ovog ljeta.

Prije 10-15 godina, klubovi iz država poput Azerbejdžana i Kazakhstana su takođe bili na pomenutoj listi, dok su danas recimo Astana i Karabag redovni učesnici Lige Evrope. Neko će reći da se u tim državama investira ozbiljan novac u fudbal i da to nije iznenađenje, ali u grupnoj fazi Lige Evrope u posljednjih 10 godina su igrali timovi iz raznih evropskih država čije prve lige ne bi trebalo da budu rangom iznad Premijer lige BiH.

Navešćemo samo neke primjere. Luksemburški Dudelanž je dva puta igrao grupnu fazu Lige Evrope u posljednje dvije sezone, albanski Skenderbeg je takođe upisao dva nastupa, Republika Irska je imala Dandalk i Šamrok po jednom u Ligi Evrope, a slast igranja u Evropi su osjetili i gruzijski Dinamo Tbilisi, letonski Ventspilis, finski Helsinki, kao i makedonski Vardar.

, Pod lupom: BiH klubovi u Evropi, čudo zvano grupna faza ili nova blamaža?
Foto: FK Sarajevo/Facebook

Posebna rak rana bosanskohercegovačkih klubova su kvalifikacije za Ligu šampiona. Kada je UEFA promijenila sistem 2009. godine, cilj je bio da se šampionima „manjih“ država olakša put do grupne faze i to je zaista bio slučaj. Zahvaljujući promjeni sistema, mnogi šampioni manjih država su profitirali. Između 2009. i 2018. godine, za ulazak u grupnu fazu Lige Evrope je bilo neophodno proći ili dvije uzastopne runde u kvalifikacijama za Ligu šampiona, ili proći 2. kolo kvalifikacija za Ligu šampiona (pošto je šampion BiH počinjao takmičenje od 2. runde), pa nakon ispadanja u trećem kolu izboriti nastup u grupnoj fazi Lige Evrope kroz plej-of tog takmičenja. Čini se lagano u teoriji?

U praksi, od 2009. godine pa do današnjeg dana, šampion BiH nikada nije prošao prvu prepreku u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Da budemo pošteni do kraja, u skoro svim situacijama je prvoplasirana ekipa iz BiH Premijer lige bila nepovlaštena na žrijebu što je značilo težeg rivala već na startu, ali fakat je da ekipe poput Slovan Bratislave, Makabi Haife, Maribora, Leha i Spartaka iz Trnave nisu fudbalske velesile koje se makar jednom nisu mogle iznenaditi.

Možda malo paradoksalno, ali bliži plasmanu u evropsku grupnu fazu su bili timovi koji nisu bili šampioni države. Sarajevo je u premijernom izdanju novog sistema kvalifikacija 2009. godine bilo najbliže odlasku u grupnu fazu Lige Evrope. Nakon izbacivanja Trnave i Helsingborga, „Divovi“ su u plej-ofu igrali protiv Kluža, ali rumunska ekipa je otišla dalje konačnim rezultatom 3:2 nakon dvomeča. Pet godine kasnije, Sarajevo je opet igralo plej-of Lige Evrope, ali nakon izbacivanja Havesunda i Atromitosa, doživljen je debakl protiv Menhegladbaha.

Što se tiče ostalih timova, uglavnom je put u Evropi završavan neslavno. Znalo se desiti da Željezničar eliminiše Ferencvaroš, Slavija da šokira Olborg ili da Zrinjski prošle godine izbaci Utreht, međutim češće se dešavalo da klubovi iz Bosne i Hercegovine ispadnu od amaterskih ekipa. Zrinjski se u sezoni 2015/2016 obrukao protiv Širaka, Široki Brijeg je godinu poslije ispao od malteške Birkirkare, a pamte i debakl protiv irskog St. Patrika iz 2012. godine. Sarajevo je ispadalo od „velikana“ poput Zete, Kukesija i Zarje, a Željezničar od Metalurga.

I kada se sve to stavi na papir, jasno se vidi da se u posljednjih 15 godina apsolutno ništa nije promijenilo u evropskim nastupima klubova iz Bosne i Hercegovine. Šampion ispadne u prvoj rundi kvalifikacija za Ligu šampiona, a od tri ekipe u Ligi Evrope, jedna se obruka protiv amatera, druga pruži solidan otpor timu sličnog kvaliteta, a eventualno treća prođe jednu ili dvije runde kvalifikacija. Objektivno, identične rezultate postižu fudbalski klubovi iz onih ostalih 13 fudbalskih asocijacija čiji timovi nikada nisu zaigrali grupnu fazu evropskog takmičenja.

, Pod lupom: BiH klubovi u Evropi, čudo zvano grupna faza ili nova blamaža?
Foto: Pedja Milosavljevic/StarSport

ZAŠTO BIH TIMOVI NE MOGU DA NAPRAVE ISKORAK?

Jednostavan odgovor na ovo pitanje ne postoji. Razloga je mnogo, a kada se oni zbroje, epilog je sve napisano do sada. Ekipe poput Sarajeva, Zrinjskog i Željezničara su skoro pa redovni učesnici evropskih kvalifikacija već 15 godina, ali nikakav sistem ili napredak nisu napravljeni. Treneri se mijenjaju poslije tri kiksa, igrači se prodaju na prve ponude, tereni su u očajnom stanju, a sve to prepoznaje i publika koje je sve manje i manje na stadionama. U takvim okolnostima, nije ni realno očekivati neki iskorak ili kontinuiran rezultat u Evropi.

Gurbanu Gurbanovu je trebalo šest sezona da uvede Karabag prvi put u Evropu, Dinu Topmileru su bile neophodne tri godine da dovede Dudelanž do toga da igra evropske grupe, a ako uđete još malo detaljnije, vidjećete da je kontinuitet rada trenera uglavnom prisutan kod skoro svih ekipa iz manjih država koje su stizale do grupne faze, pa onda na osnovu toga i napravile iskorak u svojim organizacijama i postali relativno redovni članovi grupne faze Lige Evrope.

Kontinuitet rada trenera u BiH ne postoji. Osim Amara Osima koji iza sebe ima riznicu trofeja osvojenih sa Željezničarom, ostali šefovi stručnog štaba mogu biti srećni ako spoje 12 mjeseci u nekom klubu. Odigrana su samo četiri kola, a Mladenu Žižoviću već gori pod nogama u Zrinjskom, igra Sarajeva nije na željenom nivou, pa bi odzvonilo i Vinku Marinovića veoma brzo ako bi ispao od Konahs Kija, a o timovima iz donjeg dijela tabele koji tokom sezone izrotiraju 4-5 trenera nema smisla ni govoriti.

, Pod lupom: BiH klubovi u Evropi, čudo zvano grupna faza ili nova blamaža?
Foto: FKZ.ba

Ipak, nije sve tako crno. Jedna od kvalitetnijih odluka koja je napravljena, bila je smanjenje lige na 12 timova. 8 ili 10 klubova bi vjerovatno bila najbolja moguća brojka, ali i smanjenje na 12 je dovelo do povećanja kvaliteta, iz prostog razloga što se igra više kvalitetnih utakmica na sezonskom nivou.

Šampionat je rezultatski postao uzbudljiv. Prije starta sezone, minimalno četiri ekipe su mogle da razmišljaju o realnoj borbi za šampionski naslov. Desi se i da najslabija ekipa otkine bodove najboljoj na papiru, pa sa te strane Premijer liga BiH možda i prednjači u regionu po broju neizvjesnih duela.

Za nešto više u Evropi je potreban kontinuitet u svakom smislu. Niti jedan trener ne može izgraditi filozofiju za 6 mjeseci rada, niti jedna ekipa ne može u dužem periodu igrati kvalitetno ako se igrački kadar drastično mijenja poslije svakog prelaznog roka, kao što ni tim ne može imati samopouzanje ako navijače zvižde posle svakog pogrešnog pasa ili kiksa. Mjesto za kritiku mora da postoji, ali ponekad se čini da svi znaju bolje od drugih i da je krivac obično samo jedan, a riječ strpljenje u riječniku našeg fudbala ne postoji.

, Pod lupom: BiH klubovi u Evropi, čudo zvano grupna faza ili nova blamaža?
Foto: FK Borac/Facebook

ŠTA OČEKUJE BIH TIMOVE OVE SEZONE U EVROPI?

Ako ćemo posmatrati realno i objektivno situaciju, Sarajevo je jedina ekipa koja ima kakve-takve šanse da dočeka evropsku jesen i tako napravi malo sportsko čudo. S obzirom da je kriza izazvana korona virusom potpuno promijenila sistem kvalifikacija, pa će se umjesto dvomeča igrati samo jedan meč, jasno je da šanse autsajdera rastu, a bosanskohercegovački timovi su svakako autsajderi u evropskim kvalifikacijama.

U 1. kolu kvalifikacija za Ligu šampiona, Sarajevo će gostovati Konahs Kiju. Bez ikakve dileme, najlakši protivnik kojeg je dobio šampion Bosne i Hercegovine od promjene sistema 2009. godine. Međutim, fudbaleri Sarajeva moraju biti oprezni, jer klub iz Bosne i Hercegovine nema pravo nikoga da potcijeni, pogotovo ako se zna od koga se sve ispadalo u bližoj prošlosti. Konahs Ki je prošle sezone na svom terenu odigrao poprilično tvrdu utakmicu protiv beogradskog Partizana i da Aleksandar Šćekić nije pogodio jedan udarac sa distance, rezultat bi izvjesno ostao 0:0. Iako velški klubovi nisu imali naročitog uspjeha u Evropi, znalo se desiti da redovni šampion TNS savlada Škendiju sa 4:0 ili da ista ekipa prošlog ljeta odigra dvije jako tvrde utakmice protiv Kopenhagena, kao i da prije par sezona remizira 0:0 protiv Apoela. Sarajevu sigurno neće biti jednostavno, niti treba očekivati neku ubjedljivu pobjedu, ali ispadanje bi bila nova blamaža i novi šamar za BiH fudbal. Bordo” tim će u ovaj duel ući kao favorit, ali ukoliko i na sekundu pomisle da će biti lagano, lako bi se mogli neugodno iznenaditi.

Ukoliko bi Sarajevo ispunio očekivanja i tako postao prvi BiH šampion koji je prošao prvu prepreku u kvalifikacijama za Ligu šampiona od promjene formata, u 2. kolu bi gostovao boljem iz duela Dinamo Brest-Astana. Ukoliko bi to bila bjeloruska ekipa, na vidiku bi moglo biti 3. kolo, a plasman u treće kolo donosi automatski status nosioca u plej-ofu Lige Evrope ukoliko bi se ispalo. Samim time, šansa za grupnu fazu bi porasla.

Što se tiče ostalih timova, apsolutno je nerealno očekivati da bilo ko stigne dalje od 3. kvalifikacija za Ligu Evrope, a biće uspjeh ako makar jedan tim do tamo dođe. Željezničar već na startu očekuje teško gostovanje Makabi Haifi koju od ovog ljeta vodi Barak Bakar, trener koji je dominirao u Izraelu sa Hapoel Ber-Ševom nekoliko sezona. Čak i da prođu dalje, „Plavi“ bi bili nepovlašteni u 2. kolu kvalifikacija jer Makabi nema dovoljno veliki koeficijent. Borac i Zrinjski su favoriti u svojim okršajima protiv Sutjeske i Diferdanža, međutim opreza nikad dosta. Ako bi ispunili očekivanja, Borac bi vjerovatno imao težeg rivala u narednoj rundi jer je Zrinjski nosilac u toj fazi, za razliku od Banjalučana.

, Pod lupom: BiH klubovi u Evropi, čudo zvano grupna faza ili nova blamaža?
Foto: HSK Zrinjski/Facebook

DA LI BOLJE SUTRA POSTOJI?

U tekstu ranije je navedeno da je UEFA olakšala 2009. godine svim šampionima manjih država plasman u grupnu fazu evropskog takmičenja. 2018. godine je napravljen još jedan iskorak, jer do te godine klubovi koji bi ispali u 2. kolu kvalifikacija za Ligu šampiona, ne bi imali šansu za nastup u Ligi Evrope. U posljednje dvije sezone, svim timovima koji ispadnu iz kvalifikacija za jače UEFA takmičenje, pružena je šansa da stignu do grupne faze Lige Evrope olakšanim putem.

Od sljedeće sezone, šansa će biti još veća zbog uvođenje trećeg takmičenja, UEFA konferencijske lige. Kada to takmičenje krene, šampion Bosne i Hercegovine će startovati od prvog kola kvalifikacija za Ligu šampiona i biće neophodno da prođe dvije prepreke kako bi dočekao evropsku jesen. Šema je jasna, prolazak u drugu kolo kvalifikacija za Ligu šampiona će donositi tri pokušaja za evropske grupe. Ukoliko bi se ispalo u drugom kolu kvalifikacija za Ligu šampiona, igralo bi se treće kolo kvalifikacija za Ligu Evrope. Ako bi i tu bio doživljen neuspjeh, šampion BiH bi igrao plej-of za ulazak u Konferencijsku ligu, a protivnik bi bio u rangu nepovlaštenih timova iz 1. kola kvalifikacija za Ligu šampiona. U praksi, prolazak prve prepreke u kvalifikacijama za Ligu šampiona će skoro sigurno donositi i plasman u evropske grupe, makar one konferencijske.

Šta ako se ispadne u 1. kolu kvalifikacija za Ligu šampiona?

U tom slučaju bi put bio znatno otežan pošto timovi koji ispadnu u 1. kolu šampionskog dijela kvalifikacija za Ligu šampiona, neće ići u kvalifikacije za Ligu Evrope, nego će direktno nastavljati takmičenje u 2. kolu šampionskog dijela kvalifikacija za Konferencijsku ligu što znači da bi bilo neophodno proći tri uzastopne prepreke za plasman u grupe. 

Šta sa ostalim BiH timovima u Evropi?

Od sljedeće sezone, klubovi koji završe na drugoj i trećoj poziciji (kao i četvrtoj ako je pobjednik kupa plasiran na prva tri mjesta u ligi) neće igrati kvalifikacije za Ligu Evrope, nego će učestvovati u kvalifikacijama za Konferencijsku ligu. Počinjaće takmičenje od 1. kola i za ulazak u grupe, biće neophodno proći četiri protivnika. Skoro identičan sistem koji sada postoji u kvalifikacijama za Ligu Evrope.

, Pod lupom: BiH klubovi u Evropi, čudo zvano grupna faza ili nova blamaža?
foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto ©

Za kraj, ostaje da se vidi kakav će epilog biti predstojećih evropskih kvalifikacija. Nadu ne treba gubiti, jer postoje očiti pomaci u našem fudbalu, međutim i dalje nedostaju neke stvari da se srede, pa da se to preslika i na međunarodne nastupe. 

Ukoliko izbori plasman u 2. kolo kvalifikacija za Ligu šampiona, Sarajevo će osigurati još dvije evropske utakmice ovog ljeta. Put do grupne faze je trnovit, ali čini se da šampion Bosne i Hercegovine nikada nije imao bolju priliku da tamo stigne, a ukoliko to učini, ime Bosne i Hercegovine će konačno biti skinuto sa liste navedene na početku teksta. 

Što se tiče Borca, Zrinjskog i Željezničara, svako kolo koje bi eventualno prošli bi im pored novca, donijelo i bodove za klupski (ali i nacionalni) koeficijent. A sa rastom koeficijenta, rastu i šanse da svake naredne sezone izvučete lakšeg protivnika na žrijebu. 

 

Piše: Miroslav Dragoljević

10 Komentari

  1. Pa ljudi moji normalno je da nemamo igrača kad koji novi igrač se pojavi da nešto vrijedi odma odlazi vani gdje će igrati za platu a ne kod nas gdje ti prvi nadju posao ako ćeš igrati za njih to je uslov.

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime